Sloboda falšira dok korov buja…

Nedelju smo počeli kao na iglama. Sve je bilo u znaku priprema za Slobodu. Ne, ne radi se o slobodi kao idealu, o kojoj su sužnji pevali. Radi se o skupu koji je imenovan tako, a koga je, kao bajagi, inicirala Boračka organizacija. Opozicija je optuživala da SNSD stoji iza toga, te da javnost dovode u zabludu, a pritom Boračku množe sa nulom. I ne bi bilo prvi put. Pozicija je, pak, ove druge optuživala da su izdajnici i da Šmit samo zahvaljujući njima nije turista nego visoki predstavnik.

Zato su autobusima u Banjaluku došli vodiči i vođeni. Ovih drugih je, dakako, bilo mnogo više. Neopterećeni znanjem, uzbuđeni zbog putovanja i sendviča, bili su toliko zbunjeni da su slali pomešane poruke.

Elem, sa neukom podrškom nije lako glumiti ugroženost, odbranu nacionalnih vrednosti i druge trice i kučine koje prekrivaju velikim rečima. Jer se sve pretvori u jednu grotesku.

Poput Feme koja je učila francuski kako bi bila “nobles”, tako je i našim mintigašima trebalo tokom puta održati kraću obuku o tome gde idu i kad treba da aplaudiraju, a kad da zvižde. Ovako je došlo do opšteg kurcšlusa. Vikali su istovremeno i “živeo” i “dole” i jesmo i nismo genocidna tvorevina i “bravo” i “ua”.

Sve u svemu, bilo je tu materijala za one sa druge strane, isto tako neuke i prizemne, da likuju. Pristojan svet i tako ne učestvuje u tim šaradama. I to ne zato što neće. Prosto je u manjini. Ovo je carstvo raznih Fema, počasnih konzula Nikarague i sličnih pokvarenjaka, lezilebovića, nikogovića i ostalih Lučića i Zeljkovića. O Stevandićima i Košarcima da ne pričamo.

Na mitingu je izdominirala ministarka finasija koja se pojavila u Barberi mantilu od hiljadu i kusur dolara. Doduše, da nije bilo revnosnih novinara (ili neke zlobne prijateljice kojoj se pohvalila, a ona to prenela), ne bismo to ni primetili. Mislili bismo da je neka kabanica iz polovne robe. Ali, upravo to je dokaz da je žena mag za finansije jerbo su one ovde opsena. Od skupog se pravi jeftino, od jeftinog skupo, a od gotovog veresija.

Ipak, umesto ministarke, kesu veže i dreši glavni baja koji je rekao 500 hiljada za Ljubinje oštećeno zemljotresom.

U nedelji iza nas je, naime, u 12 navrata podrhtavala Hercegovina. I dok su 2/3 našeg predsednika (čitaj: Komšić i Džaferović) došli na lice mesta, vitalnom delu (glavnom baji) je možda helikopter bio u defektu, a možda je skrivao veš i umetnine, pa je rešio da mu je zgodnije (ta nije proslava sa pevanjem) da pošalje pare. Nije rekao čije i odakle. Doduše, takvo pitanje u privatnoj državi, takoreći Bajinoj slami, je i svojevrsna jeres.

A kad smo kod slame i razvlačenja, da pomenemo i da je policajac i telohranitelj ministra Lučića valjao 10 kg droge i to u službenom autu. To bi, dakako, u zemlji koja nije Kolumbija, bilo nezamislivo. U ovoj je to potpuno očekivano. Najveće iznenađenje je činjenica da je uopšte uhvaćen. Mora da je i on sam bio zaprepašten da se za to uopšte hapsi jedan policajac. A uradio je to ko zna koliko puta. Normalno je da su tokom godina srasli sa onima protiv kojih treba da se bore, te da su postali jedno.

Dokaz za tezu može biti i prošlonedeljno hapšenje bivše predsednice Vrhovnog suda Crne Gore zbog organizovanja kriminalne grupe. Žena je bila na čelu sudske vlasti skoro dve decenije.

A Crna Gora je blizu. Što će reći, vlasti i ovde i tamo su praktično sijamski blizanci. Jedina razlika je što se ovde nije promenila. A jasno je i zašto. Za mnoge je to pitanje slobode. Što nas vraća na početni miting i odsustvo svih skrupula i svakog kriterijuma kako bi se zaštitila pozicija na vlasti.

Miting, koji je više ličio na tužni skup, jeste početak kampanje za izbore koji nas čekaju na jesen. Ništa nije previše za jedan cilj- opstanak na vlasti. Generalno, za obične ljude je to veoma loša vest. Sve je na prodaju i ništa nije sveto toliko da se u kampanji ne može (zlo)upotrebiti.

Oni koji vole da relativizuju stvari i da komšiji crkne krava u nedelji iza nas su imali povod da likuju. Naime, svojim biračima je počeo da se preporučuje i Bakir. Na nekom skupu je delio partije na blokove i pričao viceve kao svojevremeno Bata Stojković u seriji “Učitelj”. Ukratko, na kraju je najpametniji ispao on. Rekao je i da 30 godina uspešno rešavaju sve probleme. Dakle, ako želite da vas rešavaju, šaltaju, da ne kažem šišaju i u narednom periodu, sa Bakirom i njegovom bratijom znate na čemu ste. Ako se neko oseća loše, odmah da kažemo da se u ljubavi prema vođi vodi mrtva trka između obožavalaca u oba entiteta.

Recimo, mi smo toliko intimni, da ne kažem srasli, da smo spremni da branimo i veš našeg člana Predsedništva. U prošloj nedelji nas je izvestio o detaljima svoje otmice koju planiraju velike sile. One su namerne da ga ogole, u smislu da mu uzmu i donji veš kako bi nas kolektivno sablaznili . Lično, ne želim da razmatram pojedinosti tog scenarija, ali znam da bi ga barem onih nekoliko hiljada sa mitinga prigrlilo i kao od majke rođenog.

Na regionalnoj sceni su se dešavali izbori. Janša nije prošao što će reći da će se slovenačka vrata baji teže otvarati. Čini se da je Slovenija birala normalnost i transparentnost. Orban je ostao, ali je Makron pobedio. Izgleda da se i Vučiću sugeriše da se distancira.

Elem, sve je manje razumevanja za našeg Baju. Ruku na srce, niko i ne razmišlja o njemu osim nas kojima sedi za vratom. Imajući na umu njegove gabarite, dobro je da smo ikako na nogama.

Sa jedne strane ošamućeni cenama, sa druge bombardovani pričama o potencijalnim atacima na naš fizički i nacionalni integritet, dobro je ako smo sačuvali i minimum zdrave svesti.

Već na pitanju rata u Ukrajini se vidi koliko nam je rasuđivanje poremećeno.

Na sve nedaće, ni proleće da grane u svojoj lepoti, da nam malo lakne. Hajde što se još loži na Sokocu i u Gacku, nego se grejanje palilo i u Trebinju. Kao da nije kraj aprila.

Dobra vest je da sledeće nedelje ulazimo u maj. Mogu li da pokvare i jedan od najlepših meseci u godini?

Kad su pokvarili ovakvu zemlju i ljude, plašim se da je jedan mesec za njih sitnica.

Milanka Kovačević